Паралели

 Priča koju ću vam izložiti može zvučati neverovatno, ali ona je zaista istinita. Bilo je to početkom decembra 2007. godine. Silno su me sekirale svakodnevne brige i naročito određena porodična posla. Ali dobro, mislila sam, takav je
život. Ali tog jutra mi je sve izgledalo kao da je svemu nastupio kraj!

Според преданието на Ерусалимската црква, имало два обида на други цркви да го „повикаат“ Благодатниот Оган. Првиот беше од Римокатоличката црква, во времето на Крстоносните војни, кога католиците насилно го одзедоа  Светиот Оган од Грците. Меѓутоа, кога Огнот не се јавувал, и по неколку часовна молитва, тие го вратиле „призивот“ на Благодатниот Оган на православниот патријарх. Од тогаш, Светиот оган повторно почна да се "јавува".

 Без савета ништа не чини (Сирах 32,21), па макар ти се то и чинило добрим, јер се светлост демона касније преобраћа у таму. И тако, ако се твоје срце макар мало смути кад нешто чујеш, мислиш или видиш, онда је то демонско. Прими ово што ти је кратко написано, верујући да ћеш, ако се потрудиш, успети, да би Бог који свима даје биће и теби заједно са њима дао да наследиш Његова добра у Исусу Христу, Господу нашем, коме нека је слава, част и сила сада и увек и у векове векова. Амин.

Kada smo bili mali, učili su nas da kažemo "dobro jutro", "molim vas" i "hvala". To je bio znak dobrog vaspitanja. Danas, čini se da su ove male čarobne riječi nestale zajedno sa osmijehom ljudi. U stvarnosti, iza ovih jednostavnih zaboravljenih riječi, postoji daleko ozbiljniji fenomen koji se širi: dobrota polako nestaje iz svijeta.
A potrebno je samo malo rijeći da prosvijetlimo naš dan, razmislite o tome! Kada ste poslednji put vidijeli osobu koja vam se nasmijala iz srca, ali one tople osmijehe poput zagrljaja, koje vam daju osjećaj da ste primili nešto duboko lijepo. Da li se sjećate toga?

Кондак 1


Избранный от рождения страстотерпче и Христовой любви воплощение, воспеваем ти Похвальная, яко паче всего Отечество свое возлюбившему, ты же, яко имеяй дерзновение ко Господу, просвети омраченныя умы и сердца наша, да зовем ти: Радуйся, Николае, Боговенчанный царю и великий страстотерпче!

Ljubav i dobrota su pedagozi svijeta, njegovi vječni nastavnici. Ali svijet je i dalje neposlušan učenik. I on se često ispoljava kao sporilac, a nerijetko i kao neprikriveni neprijatelj.

A ako smo još uvijek sposobni da u našem srcu gori žarka vatra Ljubavi, da u njemu gori barem mala neugasiva lampica naše želje da volimo i budemo voljeni.

Gdje naći ljubav? Na pijaci? Na klupi? Na margini života?

Међутим, прошле године, када сам једном сав очајан и изнемогао од плача, ноћу лежао на поду, десило се да ми се јавио Господ и упитао ме: „Зашто тако плачеш?“ Ја сам ћутао. „Зар ти не знаш да ћу ја судити свету?“ И даље сам ћутао… Господ ми затим рече: „Помиловаћу сваког човека који је бар једанпут у животу призвао Бога“ На то мени сине мисао: „Па, зашто се ми онда толико мучимо сваки дан?“ На овај покрет моје душе Господ одговори: „Они који страдају због Мојих заповести, биће Моји пријатељи у Царству небеском, док ће остали бити само помиловани“. Затим Господ ишчезе“

"Много пута сам почињао да Вам пишем и исто толико пута престајао са писањем.
Необично би ми се хтело да будем у општењу са Вама, али Вам не писах (чак и сад не пишем оно што бих хтео), јер је мојим животом завладала - нека неизрецивост, и то до те мере да чак ни за самог себе не налазим речи, да у њих сместим своје унутарње биће.

Koji je čovjek najjači? - Koji je sposoban da razumije istinu.

 

    Koji je čovjek najslabiji? - Koji smatra sebe jakim.

 

    Koji je čovjek najpametniji? - Koji slijedi svoje srce.

Држим да одговор на ово питање напросто „вришти“ са свих страна. Иако ријечи о. Оливера лијепо звуче, под предпоставком да би таква манастирска заједница могла да заличи на Свету Гору из Паламине епохе или на јудејску пустињу из Дамаскиновог времена, или пак на чувени Студитски манастир. Или манастир Есекс који је он поменуо. Но да ли нам трезвени поглед на стање у данашњем српском монаштву даје реалан основ за таква надања?

,У ствари, - говорио је старац, - тело треба лечити мотком, а душу - крстом.'' Неки су сматрали да је отац Стефан у прелести, обраћали су своју строгу пажњу на његове брзе речи, и рекло би се нервозне покрете руку. Замерали су му због навике да звиждуће, као и због дружељубивости. Заиста, све то споља не одговара класичном лику схимника. Али он је у нашим срцима оставио задивљујуће светле утиске. Какав је био отац Стефан пред Богом, познато је само Господу."

Или вас успављује земаљска сласт и земаљска добит? Сласт и добит ваша - горчина и губитак оних, који су умрли, и који ће умрети. А ви? Имате ли контакт са смрћу, да се никад с њом не сретнете?
Или вас успављује продужење историје; убитачно понављање истога, истоветнога; предање мачке крај врата? Но не може се дуго одлагати крај, јер нема ради чега. Јер клупче комедије људске скоро се сасвим одмотало. Дошло је време да се опет чује реч Божја - Реч Божја.

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvaća pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u
roba navika,

У једном од Патерика, налазимо следећу причу светог Јефрема. Два човека су обукла свечано одело и кренула на пијацу. Изненада, један од њих се спотакао и пао у блато, испрљавши своје раскошно одело. Из зависти, он је почео да вуче и свог пријатеља у блато, како не би сам био предмет подсмевања. Завидео је што његов ближњи има нешто што он више нема – чисто одело. Многи данас слично поступају.