StaŠa Vukadinović · Nema tu šta

StaŠa Vukadinović
·
Nema tu šta
Bićeš lepa
Nosićeš fine haljine
Vežbaćeš osmeh
Nameštaćeš kosu
Farbaćeš nokte
Ići na neka mesta
Gde se dobri ljudi sreću
Pisaćeš lepo
I lepo gledati
Imaćeš duhovite opaske
Pričaćeš zanimljivo
Bićeš nežna
Bićeš koketna
Bićeš negovana
Bićeš mudra
Bićeš dama
Bićeš sve kako se
Samo poželeti može
Malko ćeš se umoriti
I onda
Slučajno
Jedne noći
Izaći ćeš
Bezveze
Na 10 minuta
“Samo da pas piški”
Stavićeš kapuljaču
Navući ćeš perjanu jaknu
Na bermude
Perjanu jaknu na bermude, da
(To si volela da nosiš
Kad si bila mala)
Otići ćeš do parka
I stajaćeš
I gledaćeš u zvezde
I pitati se
I pitati se
Pored tebe će
U prolazu
Zastati neko
Znanac
Miran i taman
Nekad bi ti se
Možda i dopadao
Ali tebe dopadanja
Više ne zanimaju
Jok
Pitaće – Kako je
Promrljaćeš – Dobro je
Piljićeš u beton
Jer ti se ne priča
Jer ti se ne ostavlja utisak
Šutiraćeš lišće
Upašćeš u baru
Zviždaćeš za psom
Sve u svemu
Ponašaćeš se
Kao poludripac
A ne kao gospojica
Jer sve to s gospođicama
Tako je zamorno
I baš te briga
Šutnućeš još par puta lišće
U znak protesta
Prema gospođicama
Prema sviđanjima
Prema jeseni
Prema životu kao takvom
O kako je dobar osećaj
Šutnuti jesenje lišće
Kako je to strava
I to si volela
Kad si bila mala
Šutnućeš lišće
Osetićeš slobodu
Kao onda
Pre zillion godina
Šutnućeš lišće
A osoba pored tebe
Reći će:
Mislim da sam
Od ovog momenta
Evo baš od ovog
Momenta
Tačno od
Ovog trećeg
Šutiranja lišća
Neizlečivo zaljubljen.
Jer ljubav je svevideća slepica.
Nema tu šta.