Паралели

Када је наш народ желео некога да похвали због суште доброте и истрајних добрих дела, говорио је ''човек од Бога дат''. Како бисмо тај епитет додатно разрадили и продрли у његову суштину овај текст ће бити посвећен једном баш таквом човеку, Светитељу Божијем ког прославља цела Православна Васељена.⁣

"All the Saints are our helpers, but above all is the Panagia.

She has the riches of great compassion.

She has great love for mankind, especially for sinners." - 

Шта је лепше од душевног мира и телесног здравља? И једно и друго чине човеков живот угодним. Међутим, уколико недостаје једио или друго, подиже се страшна олуја и лађа човекове душе бива бачена усред побеснелих таласа. Колико се молитава тада узноси! И Господ је, обитавајући на земљи, наишао на сличну олују:

Монахиња није ништа рекла. Следећег јутра сви су се причестили, док је монахиња стајала позади и плакала. Пролазећи поред монахиње, игуманија је видела како јој сузе теку из очију, али лице јој је блистало од радости и изгледала је три пута срећније од осталих сестара које су се причестиле. Игуманија се зачуди и упита је:
„Зашто плачеш?“

ХРИСТОС ОД НАС ОЧЕКУJЕ ВЕРУ
Блажена старица Макрина Васопулу, игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског)
Сама старица је причала сестрама о овом свом духовном искуству: „Улазили смо у храм после васкршње литије, и тек што сам се поклонила пред иконом, одједном сам осетила као да је свето Васкрсење ушло у моје срце и испунило га. Слушала сам унутар себе васкршње Јеванђеље, мада га свештеник још није читао, и губила свест. Нисам схватала шта се са мном збива. Када сам се освестила, то јеванђелско слово стајало је у мојим ушима, пребивало у мом срцу. Осетила сам такву ситост, као да сам јела јаја, сир, месо из читавог света. Не знам колико сам времена била у несвести. Те речи запечатиле су се у мојој души. Слушала сам тај предивни глас читаве васкршње службе и те јеванђелске речи давале су ми ситост. И онда ми је дошла помисао: ‘Дакле, изгледа, овакву ситост осећају оци у пустињи који ништа не једу’.
Иако сам за Страсну седмицу била исцрпљена од поста и уздржања, ипак сам осетила херкуловску снагу у себи. А када ми је духовник казао: ‘Христос воскресе!’, у души сам осетила још веће духовно богатство. Када сам се причестила, то засићење је достигло своју границу. Кренула сам кући. Нити ми се јело нити пило. Сестра од стрица ме је позвала на ручак... Али како да јој кажем да сам ‘јела’? Пошла сам, али ниједне кашике нисам могла окусити... Право је речено у Јеванђељу да не живи човек само од хране, него и од благодати Божје. Говорим вам да сам, у славу Христову, осјетила благодат Његову ради поднете глади, патња и невоља. Бог ми је дао да схватим чему води овдашња немаштина, и какво добро човеку доносе молитва и уздржање!“

Из књиге РЕЧИ СРЦА

фб Свети Јован Дамаскин

И, то није трајало само један дан, трајало је три недеље. Владика је долазио сваки дан, негде, тако пред крај нашег радног времена – око два часа поподне – хранио је тог убогог, болесног монаха. И, нас је све научио шта је то Љубав, шта је то Посвећеност.
И на крају, није било више никакве потребе да стављамо ни сонду, ни инфузију – били су довољни само лекови, и монах Сава је пројео.

Our Lord Jesus Christ, the Healer of souls and bodies, calls us to open our hearts to His healing love. He loves us more than we can love ourselves and knows every suffering, every wound we bear. With immeasurable compassion, He suffers alongside us in our illnesses and sins, desiring to grant us healing and restoration.

The first benefit: frequent confession prevents sin from taking root in our hearts and destroys the devil’s stronghold in our souls. The devil, seeing that one confesses often, repents, prays, and accuses him before the priest, becomes discouraged and says: “It’s useless to tempt this one; he always goes to confession and receives absolution. I’ll focus on those who neglect their salvation and haven’t confessed in years!” Through regular confession, sins cannot grow deep roots in the heart.

People are tired of rigid intellectualism and systematic theology books.

They want a religion to heal and cleanse their soul.

Oleg Olteniev is at Святая Гора Афон.

Holy Mount Athos: Song of the Eternal
Simeon of Athos
At the edge where the Aegean embraces the rocks,
Where in silence the prayers of the trees are heard,
The Mountain is exalted - Saint Athos,
Surrounded by love, hope is simple.
Here history is written in the whispers of the wind,
Here the past and the present merge in the center.
Hermits in the caves as a light of love,
Peace be upon you by prayer.
Simeon SvyatoGorsky in posts and labor,
Found a way to the peaks, where God is in the clouds.
He is righteous and quiet, but great in spirit,
It has light unbreakable, like an ancient language.
Elijah is wonderful, a seer of times,
Enlightened by prayer and wisdom.
He sees through time as God's decree,
To give everyone light at this hour.
Porphyrius of the Bess is a knight without a sword,
His faith is a shield, the shield is the power of the candle.
He fights the darkness, saves hearts,
And leads them to salvation through the pain to the end.
Oleg the doctor, the prayer warrior is kind,
He heals wounds - bodily, grief.
Healing with prayer, he is the protector of the world,
And he lifts the souls of the suffering to God.
Holy Mountain, in clouds and gold,
Where the stars shine in God's night dress,
You give hope, you teach people,
That prayer is stronger than all battles and ideas.
Elders, keepers of light and secrets,
Living on the Mountain, as Canaan lives.
Their example is a guiding star for us.
So that everyone finds their heavenly decree.
Let this candle burn to the end,
Illuminating hearts like the warmth of a hearth.
Athos is a song, it is a call of eternal days,
Where God is close to everyone, closer than to her.

Православно хришћанство крај света види овако: човечанство ће све више отпадати од Бога у грехе, безакоња и неморал. У њему ће тријумфовати култ материјалног богатства и разврата, лажне вере и злочинаштва. Када се рокови наврше, отвориће се пут ка огромном рату, у коме ће, како пише у Откровењу Јовановом, пропасти „трећина имена људских“.

„Када се пред тобом изругују твојој вери, а ти ћутиш- ти си гори од хулитеља. Када је потребно бранити Веру, а ти то не чиниш, погубљујеш душу, али ако и погинеш бранећи је, доспећеш у Царство Небеско.“ Преподобни Гаврило Ургебадзе

“Антихрист је пред вратима. Антихрист је пред вратима. Већ је и живети тужно. По Москви он већ иде. Москва је већ под његовим руководством… Када долазите у Москву, у метро идете – идите само с молитвом. (…) Његов (антихристов) печат ће се стављати само онима кој немају печат Божији”.

Антихрист је био Јуда, антихрист фараон, анти-бог.
Увек су они постојали, али никад нису пропадали они који су веровали у Бога и држали се вере.
Јер њих је сама побожност учила.