Шта смо урадили за духовни живот? Ништа. У најбољем случају, неке спољашње ствари које не утичу на наше страсти, наше ја. Ми не знамо Реч Божију, не познајемо Свете Оце, сами се не молимо и не трудимо, ми смо цео живот заузети ситницама. Господ каже: Не оптерећујте срца своја преједањем, опијањем и сујетом живота (видети: Лк. 21, 34). Сујетом човек, наизглед, не чини никакав грех. У стварности, он потпуно заборавља Бога и постаје атеиста у правом смислу те речи. Неки користе шах, неки се баве спортом, неки користе ТВ, неки се затварају од Бога и остају без Њега.
И телевизори, радио - све је то сотона измислио да одврати људе од Бога. Или би се човек молио, или гледа неки циркус или нечије зезанције или вести из целог света и сваки дан скупљао све ново. Потпуно је јасно: Сатана је испунио свакога сујетом.
Чим се особа пробудила, већ су биле вести из целог света. Човек се облачи, умива, али му је глава већ испуњена празним ђубретом, жвакаћим гумама, којима се нећете задовољити. И ето ти на посао - такође нема времена да се сећаш Бога.
После посла - куповина, јело, пиће, кућни послови. А ево и следећих емисија на телевизији и радију. И особа, већ пуна свих врста ствари, иде у кревет у полу-нормалном стању.
Наравно, нема времена за молитву. Штавише, читајте Свето Писмо или Свете Оце. А ако човек почне да се моли, онда више неће моћи да се моли – нема пажње, нема скрушености срца, нема ничега. Дакле, човек у својој сујети служи ђаволу по цео дан. Није ни чудо што читамо у јутарњој молитви: „Избави ме од ђавоље журбе.
То је та „ђаволска журба“ која на крају уништава човека. И често уништава не неким још већим гресима: крађом, прељубом, већ сујетом. Ако нисмо са Богом, онда смо са ђаволом. Пристојног човека је тешко натерати да учини нешто злочиначко, јасно неморално, па ђаво свој циљ постиже на други начин – заплиће човека у сујету.
Игуман Никон (Воробјев)