Паралели

"Draga braćo, sazvao sam vas na ovaj konzistorij ne samo zbog triju kanonizacija, već i zato da vam priopćim jednu veoma važnu odluku za život Crkve. Nakon što sam se više put preispitao pred Bogom, došao sam do uvjerenja da mi moje snage, zbog poodmakle dobi, više ne dopuštaju vršiti na prikladan način moju papinsku službu. Veoma sam svjestan da se tu službu, zbog njezine duhovne naravi, mora obnašati ne samo djelima i riječima, već ništa manje patnjom i molitvom. No, u današnjem svijetu, izloženom brzim promjenama i potresanom veoma važnim pitanjima za život vjere, za upravljanje lađom svetog Petra i naviještanje evanđelja potrebni su također tjelesna i duševna snaga, koja se, posljednjih mjeseci, kod mene smanjila tako da moram priznati da nisam više sposoban dobro vršiti povjerenu mi službu.

Уплитање Папе у прославу има за циљ промоцију његовог примата и свејереси екуменизма

Ове 2013. године навршава се хиљаду седамсто година (1700) од издавања познатог „Миланског едикта“ (313), којег су заједно потписали тадашња два аутократора, Константин Велики и Ликиније. Тим поводом Српска Црква организује празничне манифестације, пошто се иначе један од српских градова сматра местом рођења Константина Великог.

1. „Милански едикт“ био је благонаклон према Хришћанству и отворио је пут за прву у историји хришћанску државу

- Господине професоре, већ дуго се бавите феноменом културног рата у свету и Србији. Како време пролази, све више долазите на становиште да се културни рат широм планете, па и код нас, води између агресивног глобалистичког секуларизма и религиозно – моралних вредности традиционалних друштава. Шта бисте нам могли рећи о томе? Где се данас налазимо?      

Господине Димитријевићу, ако посматрамо дешавања из једне философско-историјске перспективе, за коју знам да и Ви, и читаоци „Борбе за веру“ имате разумевања, могло би се рећи да је посреди својеврсни културни рат светске капиталистичке империје – у чијем средишту се налази култ финансијског Мамона – против свих традиционалних друштава на планети. То је глобални рат, са планетарним и историјским последицама. Крајњи циљ је да се сви људски односи меркантилизују, то јест претворе у тржишне, а да се сва бића и све ствари комодификују, то јест претворе у робу. Не само да буквално све, и буквално свако треба да буде на продају, већ и сви људи треба да се руководе само једном вредношћу – новцем, који има да постане вредносно мерило свега.

„Дотакли смо питање о Светом Сабору који треба да се одржи у будућности. Сматрам да смо дошли до јединственог става да нема смисла сазивати сабор све док се не регулишу спорна и отворена питања између православних цркава” - саопштио је грузијски патријарх који се налази у званичној посети Москви.

На састанку са Илијом Другим патријарх Московски и целе Русиje, Кирил, рекао је да форсирање одржавања Саборa без потребне припреме може довести чак и до компликовања међуправославних односа.

Идеја сазивања свеправославног сабора родила се пре пола века. Тада је било одређено десет тема о којима би се разговарало.

Шеф Одељења за спољње црквене везе Грузијске Патријаршије, прокоментарисао је перспективе одржавања Свеправославног Сабора. Како извештава тбилиски лист „Резонанс“, митрополит зугдидскиј и цаишскиј Герасим (Шерашенидзе) изразио је извесне резерве по том питању. 

Грузијски јерерах подсетио је новинаре да се консултације око припрема Свеправославног Сабора већ неколико година одржавају у Швајцарској, истакавши притом да Грузијска Православна Црква неће бити присталица сазива Сабора док сва питања о којима ће се дискутовати не буду темељно размотрена, припремљена и претходно усвојена на основу консезуса.

Идеја одржавања светског Сабора припада Патријарху Вартоломеју I, а разматрање те идеје у општим цртама почело је још 1960. године.

Митрополит Герасим посебно је нагласио да уколико на Сабору буду предложене либералне реформе (као што тврде неки критичари), Грузијска Црква их никада неће прихватити. Међу тим неприхватљивим реформама, јерарх је посебно апострофирао укидање постова, увођење женског епископата, другобрачност свештенства и прелазак на папски календар.

"Изборът на Български патриарх не е вътрешно-ведомствен въпрос", каза Пловдивският митрополит Николай в обръщението си към епархийските избиратели във връзка с избирането на делегати на Пловдивска епархия за участие в Патриаршеския избирателен църковен събор, съобщават от Пловдивската митрополия.

 Episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk), vikarni episkop patrijarha srpskog u Pećkoj patrijaršiji, izabran je za ličnost godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika "Vreme". Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu. Kolegijum nedeljnika "Vreme" smatra da je episkop lipljanski Jovan, radeći u teškim uslovima, nezavisno od dnevne politike i ispod radara medija, tokom 2012

Но, на жалост, данашња врхушка СПЦ у којој тренутно главне конце повлачи фанарофилски и папофилски епископ И. у овом тренутку није дорасла том задатку. Колико је жалосна ситуација у СПЦ, најречитије говори стање око Косова и Метохије, где Црква данима ћути на велеиздају властодржаца. Медији помену документ Синода упућен државном врху, а “вечити портпарол СПЦ” то одмах демантује.

Христос се роди!
Ваистину се роди!

У свјетлости Христовог рођења, браћо, сагледавамо себе и свијет око себе: видимо устројство свијета, устројство и поредак људске природе, као и коначни циљ, како човјека и људске заједнице, тако и свега постојећег, и начина на који све што јесте постоји. Заиста је, као што пјевамо на Божић „Рождеством Христа Бога нашега, засијала свијету свјетлост знања и вјечне истине."

...Хомајер је отишао са овог света 2010. године (тим поводом је брудер Иринеј 9.априла 2009.године на сајту СПЦ објавио текст "Уместо воштанице за душу преминулог пријатеља"). Свима нам се, сваког дана, ближи смрт и излазак пред Бога. То се односи како на нас, са „Борбе за веру“, тако и на епископа бачког господина Иринеја. Пошто знамо да му његови жбири редовно достављају ове текстове, ми га, искрено, хришћански, молимо: немојте више, владико, ако Бога знате, тражити брудере по белом свету, а скидати главе браћи по Српској Цркви! Немојте, нико не зна кад ће Богу на истину! Како ћете Светом Сави објаснити да сте више волели брудера Јозефа од брата Артемија, или брата Василија, или брата Константина, или толиких свештеника и мирјана које сте протеривали и гонили као Велики Инквизитор?

Још једанпут о вавилонској пометњи међу српским екуменистима      

Friday, 14 December 2012  
Вељко Лалић, главни уредник „Недељника“

Анатомија прећутаног писма

Питања без одговора: Да ли Црква и даље стоји иза ставова које је усвојила на Синоду? И зашто не објави свој став? Ваљда је за СПЦ Косово важније питање од геј параде? Ко је писао писмо ако није Црква?

„Епископ Иринеј за писмо председници парламента каже да је фалсификат, митрополит Амфииохије да стоји иза сваке речи, а владици нишком Иринеју није позната његова садржина."

Сајт „Борба за веру“ познат је својим посетиоцима по пажњи са којом сакупља и објављује информације, па је тако било и овога пута: наиме, када се у часопису „Недељник“ појавио текст наводног меморандума СПЦ упућеног актуелној власти, а поводом прављења границе према Косову и Метохији, видели смо да није могуће да текст тако јасних ставова, оштрине и чврстине потекне од оваквог Синода, познатог по својим мамбо-џамбо изјавама и потпуној ошамућености кад је стање српске државе и народа у питању.

И заиста, показало се да смо у праву: митрополит Амфилохије преко кога је, по свему судећи, текст наводног меморандума (који је, као што рекосмо, српски, хришћански и патриотски, али непослат властима Србије) доспео у јавност, тврдио је да меморандум постоји, али зато је патријарх Иринеј, који се зове исто као и некрунисани патријарх Иринеј, епископ бачки, изјавио да такав текст није ником послат, што је, опет, потврдио владика бачки, бечки и васељенски, вечити и доживотни портпарол и синодалац, инквизитор маскиран у исихасту. Тиме се наставио дугогодишњи тињајући сукоб између двојице бивших „јустиноваца“, а садашњих новотараца и екумениста, осведочених рушитеља СПЦ, митрополита Амфилохија и владике Иринеја, који се прекидао само када је требало гонити трећег (рецимо, владику Артемија).