Indijanski potomci ratnika iz Kalifornije dragi su gosti pravoslavnog manastira Svetog Germana Aljaskog u Kaliforniji.
Pravoslavni manastir daleko od očiju javnosti
Priča o bratstvu i prijateljstvu sa američkim Indijancima iz obližnjeg gradića Kotonvud, izuzetna je inspirativna ne samo za duhovnike, već, reklo bi se, i za filmadžije. Priča o manastiru, koji je osnovao bivši američki hipik Judžin Rouz (1934–1982), sjajan je predložak za prvi srpski vestern.
San Francisko je u doba mladosti, kao grad u kom je studirao Judžin Rouz, bio otvoren za alternativne ideje i predstavljao je jedno od sedišta hipi pokreta. Kao i mnogi njegovi vršnjaci hipici, Judžin se okrenuo mudrostima drevnog Istoka. Proučavao je budizam i ostale azijske vere. Činilo se da je ovaj obdareni poliglota i istočnjački filozof, poput mnogih vršnjaka, našao svoj put.
Štampaju pravoslavne knjige na staroj štamparskoj presi
Ali tokom studija, Judžin je otkrio dela francuskog mislioca koji je tvrdio kako svako mora da nađe sopstveni put do vere, pa da taj put može da bude zasnovan na različitim verskim učenjima. U leto 1955. godine upoznao je kolegu, mladića iz Finske koji je bio pravoslavac. Sa njim je prvi put kročio u pravoslavni hram. Miris tamjana i sveća, molitva sveštenika i vernika, američkom mladiću učinili su se bliskim.
Počeo je sve češće da posećuje pravoslavna bogosluženja, da čita knjige i uči ruski i crkvenoslovenski. Imao je posebnu sreću da postane učenik arhiepiskopa Jovana Maksimovića, koji je Amerikanca unapredio u pojca. Kada je navršio 28. godinu, odlučio je da se krsti u pravoslavnoj crkvi. Nekoliko meseci kasnije, s blagoslovom arhiepiskopa Jovana, Rouz je s Rusom Glejbom Pomošenskim, osnovao neku vrstu zajednice pravoslavnih knjižara, nazvavši je Bratstvom Svetog Germana Aljaskog.
U martu 1964. godine oni su u San Francisku otvorili knjižaru, pokraj Ruske crkve. Bratstvo je potom osnovalo izdavačku kuću "Sveti German pres". Posle smrti arhiepiskopa Jovana, Judžin postaje svestan da mu život u gradu više ne ostavlja vremena za molitvu i pisanje. Bratstvo je odlučilo da napusti San Francisko i uputi se u divljinu severne Kalifornije. Tu su postali kaluđeri, 1967. godine.
U tom delu Kalifornije, zime su veoma hladne i surove, s mnogo snega. Leta su vrela. Ali kaluđerima je, kada su osnivali manastir, bilo važno da se zdanje nalazi na izdvojenoj teritoriji, usred šume, što dalje od civilizacije. Bratstvo Svetog Germana živelo je u prvim godinama pustinjačkim uslovima – bez grejanja, kanalizacije i svetla. Odvojeni od ostatka sveta, Amerikanci u monaškoj odeždi SPC štampali su knjige na staroj, jednostavnoj štamparskoj mašini, ručno slažući slova.
Od zarade ostvarene prodajom knjiga, prvi iguman manastira otac Serafim, osnovao je časopis "Pravoslavna reč", koji i danas objavljuje dela pravoslavnih mislilaca. Posetioci dolaze u manastir, posebno 2. septembra, kada se 1982. godine, upokojio otac Serafim. Naime, tog leta, jeromonah Serafim odjednom je počeo da oseća slabost. Kad su ga monasi odneli u bolnicu u Redingu, monah je već bio u kritičnom stanju i bez svesti. Za život jeromonaha Serafima molili su se i u Americi i u Rusiji, posebno u Grčkoj – na Atosu.
Doskorašnji monah Gerasim, nekada Amerikanac Gordon, održao je pre nekoliko godina, studentima na Bogoslovskom fakultetu Beogradskog univerziteta predavanje "Kako jedan Amerikanac gleda na pravoslavlje". I on i njegovi naslednici nastoje da pravoslavlje prestane da bude "najbolje čuvana tajna u Americi", kazao je na predavanju u šali iguman Gerasim. Možda je tajna u načinu molitve? Možda se američki monasi u SPC, u indijanskom okruženju, mole i na sledeći način: Amin i haug!
[Tag] SAD Kalifornija Srpska pravoslavna crkva Pravoslavni manastir Manastir Indijanci Manastir Svetog Germana Aljaskog