Ничега се не бој: посљедња ријеч није за смрт, већ за живот
И мати Марија почиње да дјелује. Уз помоћ својих пријатеља и уз финансијску подршку митрополита Евлогија, она изнајмљује малу кућу у улици Сакс, гдје се појављује прво општежиће за Русе с трпезаријом и кућном црквом. Овдје проналазе уточиште сви они који немају камо отићи, који су очајавали да пронађу посао и подршку. Двије године касније, у кући у улици Лурмел, мати Марија уређује женско општежиће. Затим, на улици Фор опрема кућу за самохране мушкарце, на улици Франсуа Жерар кућу за породице. На малом имању у близини Париза уређује санаторијум за обољеле од туберкулозе. Ту се с временом опрема и дом за старе руске емигранте.