Паралели

Шта је Дивијево?
Дивијево – то је:

"+ место које је сама Пресвета Богородица одредила да буде сачувано до Другог доласка Исуса Христа
+ место где се налази Света Канавка, канал који нога антихриста неће моћи да прескочи
+ место где се Канавка налази испод самог Престола Божјег и сама Пресвета Богородица сваке ноћи након Небеске Литургије силази на њу и пролази њоме
+ место где се Канавка у свемиру види као ватрени стуб у облику круга

У њеним пештерама је доступно на поклоњење преко 120 кивота са моштима преподобних отаца који су се подвизавали у Лаври кроз векове. Од целивања мироточивих лобања сатима миомирише све око вас. Миришу и зидови који сакривају келије 56 затворника који су на себе преузимали овај веома тежак подвиг и живот проводили у затвореној келији са само једним прозорчићем кроз који су узимали донешену храну.

Проскомидија је уводни део Литургије, њен пролог. То је наш додир са небесним царством и небесним грађанством. Око Јагњета Божјег – Агнеца Божјег – свештеник вади частице из просфоре за Богомајку – за њу на прво место, јер се у њој ваплоти Бог – за светог Јована и остале пророке, за

Када умире неко млад гуши нас неуобичајеност догађаја и убија губитак наших илузија о њему, наших снова о његовој будућности. Умире ли пак неко стар, тада нас слама гашење једног живота пуног сећања, искуства, тренутака заједничког пута, његова прошлост. Спора смрт доноси патњу, брза изненађење. Појединачна сажима бол, колективна потреса друштво. Какав год да је вид смрти њен укус је нешто најгорче што постоји.

Сатана скаче све поскакујући, свуда около зли духови...Треба се молити, постити и кајати се."...Не спавајте моји драгоцени! Не спавајте православни!..Не смемо спавати! Треба да се молимо! Чувајте непоколебиву храброст у Вери. Никада се не бојте да будете чврсти у свему што се тиче нашег вероисповедања: отворено говорите у шта ми верујемо и шта ми исповедамо.

Једна госпођа у Паризу пре неколико година ми је рекла да се није усуђивала да изговори ову молитву после речи „Да дође Царство Твоје“.Толико се плашила да би, ако би искрено рекла Богу „да буде воља Твоја“, морала да прихвати „све што бива у животу“ са спремношћу да то поднесе без роптања.
Недавно ми је једно друго створење говорило потпуно исте речи - „и опрости нам... као што и ми опраштамо дужницима својим“.

Светлост, радост, нада, вера чине хришћанина.Хришћанин је човек радости и светлости.Нема више таме, беде, ђавола, пакла.Наше срце Христа тражи, молитву као кисеоник.Душа тражи Духа Светога да би се радовала, да би знала да ће и ово проћи, да ће све бити добро, да ћемо победити зло, превазићи суд и суђење.Ништа нас не може уздрмати и осујетити или уплашити када Христос живи у нама.

ZAŠTO SE POBOŽNI LJUDI MUČE U ŽIVOTU I IMAJU TEŠKU SMRT, A LOŠIMA SVE IDE OD RUKE: Odgovor vladike Nikolaja gađa suštinuVladika Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio.

Njegov otac Dragomir bio je retko pismen seljak koji je sina, kao slabašno i nejako dete, usmerio ka obrazovanju. Njegova majka Katarina se kasnije zamonašila i preuzela ime Ekatarina.

"Sve je gore i gore. Ludnice su sve punije, zatvori prebukirani. Dileri, narkomanija, seksualne mutacije u odnosu na ono što je prirodno. Tu su i moderni komunikacioni uređaji, brzina, sve je na dugme, sve je dostupno, a opet smo prazni. Izloženi smo megaprilivu informacija, a kultura nam je nula. Do skoro su još neke vrednosti i postojale, ali ulaskom u Treći milenijum i one polako nestaju. Na delu je surovo robovanje

"Nikad ne govorite loše o sebi"

Svako ko omalovažava sebe daje primer drugima da ga i oni omalovažavaju. Ako se osoba ponaša dostojanstveno i drugi će se prema toj osobi odnositi sa poštovanjem.Starac Okam je živeo u pustinji 10 godina. Svaki dan je vredno radio i trudio se da bi pronašao vodu, kada mu je pošlo za rukom svi iz sela su dolazili da mu čestitaju, a on je govorio: Nije to ništa.

Када се помене реч срећа, човек некако по аутоматизму подразумева њено значење. Међутим, не слажу се сви у одређењу њеног појма и садржаја, извора, узрока, последица. Оно што је, међутим, заједничко свима јесте да под срећом подразумевају позитивно стање човека. Зато, ваљда, сви и желе да буду срећни и да им срећа буде крајњи циљ, шта год она значила.
18.05.2023. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Постоје конфликтна схватања среће, неки мисле да је она скуп земаљских добара односно као неки социјални пакет који чини човеков живот лагодним и без бриге. Тако да за те људе или имаш среће или си остављен у очајању и бедном положају без среће. Овакво схватање среће је примитивно.

Срећа није материјалне природе – она је стање душе. Наравно, људи схватају срећу на различите начине. Неки је налазе у породици, неки одлазе у манастир да би се посветили потпуно Богу. За монаха то је срећа. Неки људи немају породице па налазе срећу чинећи добра дела другим људима. Неки немају апсолутно ништа, а ипак су радосни, односно срећни. Такви људи су задовољни што у том моменту нису болесни и што је напољу време топло. А са друге стране неко може имати све овоземаљско, и здравље, и богатство, и добру породицу... Такав човек има све услове да буде срећан, а он је тужан и незадовољан поред свега тога.

Тако да срећа не зависи од материјалних добара или услова живота – она је унутар човека, у души, јер је записано у Светом Писму да је Царство Небеско у вама. Тако да је то стање душе, односно способност да будемо захвални Богу на свему.

Сваки дан нам може донети срећу, само треба бити способан то схватити. Један свештеник је саветовао својој духовној деци да на крају дана запишу педесет ствари за које треба да захвале Богу јер ако нема нечега радосног у једном дану онда не можемо ни да водимо нормалан живот. Александар Солзеницин је писао о животу човека у строгом концентрационом логору. Али не о страхотама тог логора већ о човеку који успевао у сваком дану у логору да нађе нешто позитивно и добро.

Он добија додатно парче хлеба као храну, успева да нађе себи посао и да заради мало новца, успева да избегне самицу. Тако да у свему томе налази радост, односно срећу унутар себе у тако тешким и тамним условима. Пошто је тај човек раније живео на селу, навикао је да пуно ради тако да му је време пролазило брже док је радио у логору, а ни зима није утицала превише лоше на њега јер га је посао грејао. Он је успевао да види доброту у свим људима око себе тако да су му дани пролазили у радости.

Једном је један свештеник отишао да посети сада упокојеног Старца Николаја Гуриjанова и испричао му о проблемима и тугама које је имао. Отац Николај га је саслушао и рекао му да се радује. А свештеник је помислио чему да се радује. Али Старац је наставио и рекао да треба да се радује што је рођен, што је крштен, што је у Православној Вери, и што је још увек жив!

Речи светог апостола су формула за непрестану срећу, јер Он каже да се треба непрестано молити и у свему захваљивати Богу. На тај начин смо стално са Богом и имамо радост живота, па можемо да му захваљујемо на свему. Свети Јован Златоусти каже да ако нам се нешто добро догоди треба да хвалимо Бога да би то добро увек остало са нама, а ако нам се нешто лоше догоди треба да поново да хвалимо Бога и то лоше ће нестати. Због тога Слава Богу на свему!

Неки људи (а има их много) целог свог живота јуре за птицом среће, за неким недостижним идеалом, тражећи срећу у првом, другом, или трећем браку. Онда се разочарају и опет се заљубе, а живот им тако пролази и никада не нађу срећу. Такви људи су дубоко несрећни. Један Енглески писац је лепо написао о овоме. Верност једној жени је мала цена коју треба платити, само будала би се жалила што не може да уђе у Рај на пет различитих врата, већ само на једна.

Не само да треба да имамо радост у себи већ треба да будемо пажљиви да је не изгубимо. Постоји стара оријентална прича која може ово да дочара. Један младић је питао свог оца шта је радост. Па га је отац послао код познатог мудрог човека да му он то објасни. Младић је очекивао да ће мудрац бити аскета, а он је био богаташ који је живео у палати. Када га је младић упитао шта је радост, односно срећа, мудрац му је дао кашику пуну маслиновог уља и рекао му да је носи са собом док обилази палату и врт око ње, али да пази да не проспе уље. Младић је отишао у обилазак палате и врта али док је гледао сав тај луксуз и лепоту уље из кашике му се просуло. Када се вратио код мудраца он му је напунио кашику уљем још једном и рекао му да буде пажљивији. Младић је опет отишао у обилазак и овог пута се уље није просуло, али је рекао мудрацу да није успео ништа од богатства да види јер је пазио да не проспе уље. Мудрац му је рекао да је у томе срећа, у чувању онога што имамо и да не изгубимо тај дар који имамо гледајући на богатства и лепоту који нису наши.

Говорећи о срећи уопште и о породичној срећи, не могуће је а не додирнути се љубави, јер су љубав и радост две сестре и уско су повезане. Један мудар човек је рекао да не треба само сам бити срећан већ треба чинити срећнима и своје ближње. Ово се може преформулисати и другим речима, онај ко чини друге срећним је и сам срећан. Након свега, способност да волимо и да чинимо друге срећним је манифестација Божијег лика у нама. На овај начин ми постајемо слични Богу. Господ је створио човека и овај свет из своје љубави. Бог не може ништа друго да уради осим да брине о људима и да излије своју љубав на људе, јер је Бог Љубав.

И наравно, само је онај човек заиста срећан који зна да воли и да чини друге срећним. Такође постоји изрека да је човек градитељ своје среће. Ово није супротно Православном Хришћанству, јер срећа односно радост зависи од тога како човек живи и како се односни према другим људима и према Богу.

Свештеник Павел Гумеров

https://prijateljboziji.com/%d1%81%d1%80%d0%b5%d1%9b%d0%b0-%d1%88%d1%82%d0%b0-%d1%98%d0%b5-%d1%82%d0%be/?fbclid=IwAR1DCFowMyKhsNGGaYmucfi93vxVz18UKZsrulKMRpONuLuQFRe-ZEqEVc4

Господ изричито помиње у Светом Писму да тамна страна постоји као ентитет, као (не)биће, као (не)личност, али на жалост многи људи не желе да верују у то. Многи, међу оним дивним и скоро савршеним, верују у Бога, у љубав, али не желе да верују у постојање ,,кнеза таме“.

Истина је да не можемо да променимо своју прошлост. Колико год то желимо, не можемо је порећи. То је део нашег живота, са својим добрим и лошим, са својим исправним и погрешним, са свим оним што нас је просветлило или помрачило.Седење и копање по јучерашњем дану, само нас испуњава кривицом, како због оног што смо урадили, тако и због оног што нисмо

 They began to bring patients, and miraculous healing from cancer, tuberculosis began to occur. News of the visions spread very quickly, causing a wave of great encouragement from an incredible number of Christians, Muslims, Jews and even unbelievers. Crowds gathered at night reached 250 thousand people. 

Како много несрећа и туга сустиже сваког ко није спознао свој дар од Бога и самовољно иде путем који му се свиђа! А за оне који су правилно схватили и усрдно чувају дар благодати који им је дат од Бога, врло је важно да чине дело угодно Богу с великом марљивошћу и усрдношћу.