Док год си на земљи, сматрај себе као госта у Домаћина Христа.
Ако си за трпезом, то те Он части.
Ако дишеш ваздух, Његов ваздух дишеш.
Ако се купаш, у Његовој се води купаш.
Ако путујеш, по Његовој земљи путујеш.
Ако сабираш имање, Његово сабираш, ако ли расточаваш, Његово расточаваш.
Ако си моћан, по Његовом допуштењу си моћан.
Ако си у друштво људи, у друштво си осталих Његових гостију.
Ако си у природи, у Његовој си градини.
Ако си у самоћи, Он је присутан.
Ако се ма куда кренеш, Он те види.
Ако ма шта урадиш, Он памти, Он је најпажљивији Домаћин у кога си ти икад гостовао. Буди и ти пажљив према Њему.
У доброга домаћина треба и гост да буде добар. Ово су све просте речи, но они ти казују велику истину. Сви светитељи знали су ову истину, и према њој управљали живот свој. Зато их је бесмртни Домаћин и наградио вечним животом на небу и славом на земљи.
- Свети Евстатије
