ALEKSANDAR LAZIĆ: U SLUŽBI DVA GOSPODARA ILI „EVROPSKA“ SPC I SRPSKO KOSOVO

 ALEKSANDAR LAZIĆ: U SLUŽBI DVA GOSPODARA ILI „EVROPSKA“ SPC I SRPSKO KOSOVO

ponedeljak, 22 jul 2013 08:57
Odsustvo jasnih stavova, previše stvari koje se kriju od vernog naroda, lažna sabornost, klanovske borbe za vlast – to je slika srpske Crkve danas


Niko ne može dva gospodara služiti
(Mt. 6,24)

Jedan čitalac-komentator, osokoljen učešćem vojske u političkim previranjima u Egiptu, na prilike u Crkvi o kojima će biti reči u ovom tekstu, na Internetu napisa da bi puč prvo trebalo izvesti u SPC; možda bi to bilo rešenje da puč, doista nevojnim sredstvima, već nije izveden – SPC je možda evropska, ali je razjedinjena, razbijena, autistički zatvorena, daleko od svog naroda i bez glasa kad je vreme da se vapaj čuje do neba.

MALO VRAĆANJA U PROŠLOST: Najava gorih od najgorih vremena za Srbiju jasno se videla na slučaju raščinjenog vladike Artemija: jedan od čuvene četvorke justinovaca (sledbenika jednog od najvećih teologa SPC prošlog veka – sv. Justina Ćelijskog), doživeo je progon upravo od ostale trojice (mitropolit Amfilohije, episkop umirovljeni Atanasije Jevtić, episkop bački Irinej). Sklanjanje Artemija sa raško-prizrenskog trona zapravo je bila obznana mekšeg kursa države i Crkve prema Kosovu i Metohiji, jedna rana najava briselskog sporazuma.

(Ovo nije uzdizanje Artemija u zvezde ili plediranje na njegovu nepogrešivost – ako je po komandnoj odgovornosti on kriv, onda je bilo makar deset episkopa koji je trebalo pre njega da budu pozvani na odgovornost; kolokvijalno rečeno, kraducka se po svim eparhijama, nažalost. Dodatno, da kod Artemija nije bio presudan politički momenat, ne bi se diglo ovoliko i monaha i laika u njegovu odbranu – kao što kod najnovijih sklanjanja episkopa, zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende i srednjoevropskog Konstantina, skoro niko ne diže glas ili zapreti raskolom.)

MALO VRAĆANJA U PROŠLOST (2): Kada su se rešili Artemija, ostala trojica justinovaca (Amfilohije Radović, Atanasije Jevtić, Irinej Bulović) namerili su se na tzv. bosanski lobi, tada predvođen episkopom Vasilijem Kačavendom. Još za života patrijarha Pavla, oni osvajaju Sinod (tada u sastavu: Amfilohije, Irinej niški, Irinej bački, zapadno-hercegovački Grigorije, dalmatinski Fotije), što se tumačilo kao zauzimanje startnih pozicija pred izbor novog patrijarha. To što u Sinodu nema umirovljenog episkopa Atanasija Jevtića ne treba da vas zabrine – tu je njegovo „duhovno čedo“ episkop Grigorije, naslednik na, kako sam Grigorije kaže, mestu biskupa.

NOVI PATRIJARH ĆE SE ZVATI IRINEJ: Iako se bavim analizom objavljenih informacija rekao bih da nije teško zaključiti da je mitropolit Amfilohije, za vreme bolesti Pavlove predsedavajući Sinoda i upravitelj SPC, video sebe kao novog patrijarha. Amfilohije je, kao i Irinej bački, ušao u uži izbor od tri kandidata, ali pobeđuje favorit iz senke – episkop niški Irinej (Gavrilović). Izabran je čovek blizak učenicima Justina Popovića - čovek bi rekao da je sada sve potaman: Artemije baulja, bez snage da prihvati odluke Sabora ili da se odupre do kraja i napravi raskol, za patrijarha je izabran „njihov“ čovek, a za nikad bolju saradnju s državom zadužen je, u kontinuitetu, episkop Irinej Bulović.

No, koliko je Amfilohije bio „oduševljen“ što nije izabran za patrijarha – možda bi mogao da posvedoči podatak da se, samo mesec dana pošto je Irinej niški postao 45. patrijarh SPC, umesto Mitropolije crnogorsko-primorske SPC pojavila „Pravoslavna crkva u Crnoj Gori“. Mitropolit, govore zli jezici, ne propušta priliku da pozove patrijarha na ostavku zbog „nedoraslosti“.

(U toj borbi nedavno je moneta za potkusurivanje bio i naš najveći pesnik Petar II Petrović Njegoš, gurnut u priču kanonizacije najviše da bi neko imao „svog sveca“ – uostalom Amfilohije je Njegoša i proglasio za sveca na teritoriji „Pravoslavne mitropolije crnogorsko-primorske“.)

A KAKO SE PREZIVA NOVI PATRIJARH: Niko nije sporio da se novi poglavar SPC zove Irinej, ali su, najviše po Internet kuloarima, krenule glasine da je prezime novog patrijarha Bulović a ne Gavrilović; drugim rečima, krenule su optužbe da je pravi patrijarh zapravo episkop bački Irinej, u tom trenutku dekan Bogoslovskog fakulteta, član Sinoda i dugogodišnji portparol SPC. Episkop Irinej je optuživan da sam piše saborska i ostala saopštenja, te da njegova moć ne ishodi iz crkvenih već iz svetovnih (državnih) krugova.

KRATAK PREGLED SADAŠNJIH DOGAĐANJA: Do sada je, nadam se, jasno da je reč o goloj borbi za (pre)vlast i, eventualno, dodvoravanju državi. Pitanje Kosova i Metohije dolazi u zonu usijanja briselskim pregovorima novih vlasti, SPC piše pismo Nikoliću ali ne želi da ga objavi, Amfilohije (i verovatno Atanasije) – kao idejni tvorci pisma (a episkop bački im je, po svom priznanju, samo malo „doterao pravopis“) – doturaju na publikovanje „Nedeljniku“, Irineji zdušno demantuju da pisma ima, a ako ga i ima onda to ne piše u njemu, u tom nastojanju SPC da se ne čuje njen stav o Kosovu stiže i miting „Ostajemo u Srbiji“, tamo Amfilohije i Atanasije izvode nekoliko performansa za prost puk a zapravo, očito je sad, u inat Irinejima. Kosovo je tu, neka mi Bog oprosti, samo predložak, ogledno polje na kome će se pokazati ko je od preostalih justinovaca jači. Patrijarh Irinej se javno ograđuje od nastupa pomenutih vladika na mitingu, vladika bački nastavlja da vuče konce iz pozadine, rezultat naoko nerešen, borba za vlast u SPC se zahuktava a Kosovo i Metohija odoše!

SADAŠNJA SADAŠNJOST: Početkom jula i početkom apostolskog posta, umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije piše pismo episkopu bačkom Irineju, naslovljeno „O Kosovu i Metohiji“. Atanasije Jevtić, nimalo biranim rečima, optužuje državni vrh za izdaju KiM, a Crkvu („koju ste monopolisali vas nekolicina“) da o toj izdaji ćuti; mudro zbori episkop, kao da nikakve veze nema sa onim administratorom eparhije raško-prizrenske, kad je sklonjen Artemije i praktično najavljen briselski sporazum?!

Da ocena o Kosovu kao predlošku za borbu za vlast nije prejaka, mislim da dostojno govori i podatak da se (rekao bih) prava namera Atanasijevog pisanja krije u Post skriptumu: u tom delu, Atanasije brani svog naslednika Grigorija od „zlobnogorke“ ironije Irinejeve o biznisu vladike zahumsko-hercegovačke, i to rečima: „i sam Vladika je siroče i zna šta je Hercegovačka sirotinja“. Dodatno, Atanasije spočitava bratu u Hristu Irineju i neobaveštenost oko dolaska predsednika Nikolića u Trebinje i činjenice da ga stolujući episkop – Grigorije – nije dočekao.

Ako se podsetimo da je Atanasije o svemoći Irinejevoj pisao u trenutku kad je ovaj, Irinej, sa tri funkcije (dekan, član Sinoda, portparol) spao na jednu – glasnogovorničku – i na to dodamo indikativan post skriptum o Grigoriju, ne preostaje ništa no da se zaključi da je naprasna briga o izdaji KiM samo još jedna runda u konačnom obračunu justinovaca.

SADAŠNJOST LISTA „DANAS“: Na odgovor episkopa bačkog Irineja čekalo se neuobičajeno dugo: portparol SPC nije se libio da ukaže na greške Radio Vatikana, kao ni pogrešno izveštavanje novinara za Sabora SPC („ne može se praviti ruska salata od izveštaja – red Irineja, red verskih analitičara, pravih ili lažnih“). Ovoga je put sam ep. Irinej napravio rusku salatu – sačekao je da se prvo pojavi tekst u listu „Danas“ („Kosovo podelilo Crkvu“), da sledećeg dana sam da izjavu istom listu („Irinej bački: Odgovoriću umirovljenom vladici Atanasiju“) u kojoj najavljuje da će, iz određenih razloga, prvo odgovoriti na pisanije lista „Danas“ o Kosovu koje je podelilo Crkvu.

I onda, na Dan sv. apostola Pavla i Petra – Petrovdan, Irinej bački odgovori listu „Danas“, a uzgred, površno i blago i ep. umirovljenom Atanasiju. U tom je odgovoru, teškom rukom kakvom mu dade Bog, pošteno šlepio list „Danas“ i njegovu saradnicu K. Ž., kolateralno je stradao i nesrećni Mirko Đorđević; o suštini stvari, pismu Atanasija, episkop Irinej zadovoljio se samo jednim pojašnjenjem:

„Vladika Atanasije za izdaju optužuje samo državni vrh, dok 'crkveni vrh' – ma šta taj izraz značio – optužuje za kolaborantski odnos iliti za generalnu podršku državnom trijumviratu, uz apstrahovanje – po njemu, vladici Atanasiju – izdajničke uloge istoga.“

Ako ništa drugo, naslov odgovora na osnovnoj je tezi ovog teksta – „Kosovo nije podelilo Crkvu“, piše vladika Irinej. I nije – kažem ja – Crkvu je podelila borba za vlast, i to borba među nekadašnjim sledbenicima Ave Justina.

Da pokaže na kojoj je strani, a možda i ko je pravi patrijarh, javio se poglavar SPC Irinej, isto u listu „Danas“, da objasni da episkop Atanasije to jeste napisao ali nije tako stvarno mislio: „To liči na vladiku Atanasija. On je u stanju da olako kaže nešto, pa se posle i pokaje“.

POZNAJTE ISTINU: Odsustvo jasnih stavova, previše stvari koje se kriju od vernog naroda, lažna sabornost, klanovske borbe za vlast – to je slika srpske Crkve danas. Skandal oko pozivanja Aleksandra Vučića na Sabor obaška: čime je taj aparatčik i negdašnji Šešeljev posilni zaslužio da se upiše u istoriju kao prvi političar koji je prisustvovao Saboru? Umesto što se SPC, najviše kroz usta svog portparola Irineja Bulovića, hvali dobrim odnosima sa državnim vlastima (ili, na primer, sa rimokatolicima), trebalo bi da bude u dobrim odnosima – saglasju – sa Istinom (koja je Jedna i u Jednom), a tada će, siguran sam, biti i uz svoj narod, kao što je kroz celu istoriju i bila.

POSLE SVEGA NAPISANOG: Da gornji redovi nisu plod „zlobnogorke ironije“ (Atanasije Jevtić) najbolje svedoči poslednja blamaža s demantovanjem vesti o boravku patrijarha Irineja u Moskvi. Agencija Tanjug, 18. jula u 13:51 donosi tekst „Ruski i srpski patrijarh kritikuju vlast u Srbiji zbog KiM“ (sličnu vest donosi i agencija Beta), a desetak sati kasnije stiže iz kabineta patrijarha prilično oštar demanti s porukom da je cela informacija lažna.

Iako se u demantiju nepoznatim zlobnicima i zlonamernicima, verovatno SPC provenijencije, spočitava da žele da poremete „bratske odnose i poverenje između srpskog i ruskog naroda“, sva je prilika da je svrha saopštenja u konstataciji da pomenuti nepomenici žele „da pošto-poto isprovociraju sukob Crkve i države Srbije“.

Iako sam siguran da naši crkveni velikodostojnici to znaju bolje od mene, podsetio bih ih da se „Bogu treba većma pokoravati nego ljudima“ (Dela. Ap. 5,29), pa makar ti ljudi bili u okviru onoga što se naziva „državni vrh“.

Autor je urednik Izjave.net