·
Храмот изграден на местото каде се родил св.Јован Крстител
Втората половина на 19 век е позната по насилни дејствија на европските сили во Светата Земја. Тие завзеле многу свети места и изградиле католички храмови. Но не заостанувала ни Русија во тоа време. Така Архим. Антонин Капусткин купил многу земјиште во Ерусалим и така го зацврстил Православието на тие простори каде се случиле многу свети настани кои се опишани од Евангелистите во Новиот Завет.
Архим. Капусткин бил загрижен што местото каде што бил домот на Св.пророк Захариј и Св.Елисавета , местото каде се родил нивниот син Јован Крстител го завземале католици. Своевремено на ова место и се случила средбата меѓу Богородица и св. Елисавета.
Аработ Џелалд, поранешниот француски Драгоман го поседувал земјиштето веднаш до домот на Св.Захариј и Елисавета и бил подготвен да ги продаде своите маслинови насади на Русија, под услов тој добие Орден од рускиот цар.
Во Русија итно се организира специјален комитет да се соберат донации. Конечно, во 1871 година, кога се собраа доволно средства и се одржаа многу долги преговори со сопственикот на местото, земјата беше купена.
На тоа место за 2 години беше изградена првата црква посветена на состанокот на Дева Марија и праведна Елисавета.
Подоцна храмот бил преименуван во чест на Пресвета Богородица на Казанската икона, кој е таму се до овој ден. Иконата, во тоа време, сестрите од манастирот ги спаси од колера која своевремено беснеела во овој крај.
Десно од влезот на храмот е каменот, на кој, според преданието, св.Јован Крстител проповедал.
Храмот посветен на Казанската икона на Богородица, која е изградена веднаш до домот на Св.Пророк Захариј и Св.Елисавета, домот каде што е роден св. Јован Крстител
FB - Православие.Мк †
А таму каде што се скри Елисавета со Јован, се отвори пештера и потече вода и со Божја сила израсна плодородна палма.
Друго:
Богородица Казањска је најзначајнија икона у Руској православној цркви. Икона Богородице Казањске се чудотворно појавила након пожара у граду Казањ 1579. године.
После пожара, Богородица се јавила у сну деветогодишњем дечку и рекла му где у пепелу да откопају њену икону. На указаном месту у дубини једног метра икону су касније и нашли. Тако се Богородица Казањска слави на дан јављања 8. јула по јулијанском календару, када је у Русији и главни црквени празник. На месту проналаска иконе данас стоји манастир Богородице Пречисте.
Други светски рат у Русији
У зиму 1941. године, ситуација у Русији је била безнадежна. Немачке трупе су се приближавали Москви, Русија је била на ивици потпуног слома. Промислом Божијим Митрополита Ливанских гора Илије, из Антиохијске Патријаршије се спустио у камено подземље, где је владала потпуна тишина од спољног света, имавши пред собом само икону Пресвете Богородице и кандило. Није ни јео ни пио, ни спавао, него се непрестано коленопореклоно молио пред иконом Мајке Божије. Сваког јутра су му доносили извештај са фронтова о броју погинулих и о томе докле је напредовао непријатељ. Након три дана молитве и бденија, јавила му се у огњеном стубу Мајка Божија, објавивши му заповест за целу Русију.
Спасење Русије зависило је од испуњења те заповести. Заповест је гласила: “У целој земљи морају бити отворене цркве, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он се не сме предати. Нека изнесу чудотворну икону Богородице Казанске и нека је пронесу у литији око града, и тада непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. Испред Казанске иконе треба отслужити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, Митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена”.
Митрополит је пренео представницима Руске цркве и совјетске владе заповест коју је добио од Пресвете Богородице. Писма и телеграми које је Митрополит слао и данас се чувају у руским архивама. Стаљин је позвао Митрополита Лењинграда Алексија Симанског, чувара патријаршијског престола Митрополита Сергија Старогородског, и обећао да ће испунити све што је пренео Митрополит Илија. Све се догодило онако како је било и проречено. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казањску икону Мајке Божије и обишли са њом у литији око Лењинграда – град је био спасен. Опсада Лењинграда је престала на дан празновања Свете равноапостолне Нине, просветитељке Грузије. После Лењинграда Казанска икона је почела свој поход по Русији. Пораз Немаца код Москве, јављено је молитвама и заузимањем Мајке Божије. Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и нико од немачких и руских генерала није могао да схвати зашто се то догодило. Волоколамски пут је био небрањен и ништа видљиво није спречавало Немце да уђу у Москву. Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград. Тамо су пред иконом држане непрестане службе – молебани и помени погинулим војницима. Икона је стајала усред руске војске, на десној обали Волге, и Немци нису могли да пређу реку и поред свих напора. Било је тренутака када су браниоци града остајали на само малом комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли да их освоје. Стаљинградска битка почела је молебаном испред иконе и тек после тога био је дат сигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуације, на места где су биле припремане офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропили светом водицом.
Приче о чудесним случајевима чуле су се и од многих бораца на фронту, чак и оних који до тада нису веровали у Бога. Један случај се догодио за време напада на Калининград 1944. године: “Наша војска је већ била потпуно преморена, а Немци су још увек били јаки, губици су били огромни и тасови на ваги су се колебали, могли смо тамо да доживимо страшан пораз. Наједном видимо: дошао је командант фронта, са њим много официра, а са њима свештеници са иконом. Многи су почели да се шале: Ево довезоше попове, сад ће они да нам помогну. Али командант је брзо прекинуо све шале, наредио је свима да се построје и да скину капе. Свештеници су одслужили молебан и пошли са иконом на линију фронта. Ми смо са недоумицом гледали: куда они иду овако? Све ће их побити! Немци су тако страшно пуцали да је то био прави ватрени зид! Али они су спокојно ишли у ватру. И наједном је пуцњава са немачке стране у једном тренутку прекинута. Тада је био дат сигнал – и наша војска је почела општи напад са копна и са мора. Догодило се нешто невероватно: хиљаде Немаца је гинуло, а хиљаде њих се предавало! Како су затим сви заробљеници причали: пред сам руски напад – ‘на небу се појавила Мадона’ (Богородица), коју је видела цела немачка армија, и свима је оружје потпуно отказало послушност – нису могли да испале ниједан метак. Онда је наша војска, пробивши жичане препреке, лако сломила отпор и заузела град који је до тада био неприступачан, а ми трпели велике губитке. За време овог јављања, Немци су падали на колена јер су многи схватили о чему се ради и ко помаже Русима”.
Кијев је ослобођен 22. октобра, на дан празновања Казанске иконе Мајке Божије. Двадесет хиљада храмова Руске Православне цркве је било отворено у то време. Тада се за спас молила сва Русија.
Октобра месеца 1947. године, Стаљин је позвао Митрополита Илију да посети Русију. По доласку у Москву, приређен му је величанствен дочек. Са собом је донео новчани прилог за ратну сирочад Русије, а одбио је да прими поклоне који су му били припремљени, рекавши да богатство не приличи монасима. После Москве, Митрополит Илија је посетио и Лењинград. Тамо је у Владимирском саборном храму одржана величанствена служба на којој су сви присутни плакали. После говора Митрополита, сви су запевали тропар: “Заступнице усрдна..” Песма се пренела и на трг и околне улице. Десет хиљада људи је певало истинској Спаситељки Русије.
Историја на Казанската икона на Богородица. Икона на Богородица „Казан
Светите апостоли Ераст, Кварт, Родион, Сосипатар и Терциј; Светиот маченик Орест; Свети Нон, епископ Илиополски; 
