новости од светот
У Ћелијама су ме, као студента, примали онако како је отац Јустин,док је
био међу Србима, примао младе – са највећим поштовањем и љубављу.
Прилазили су, мати игуманија и сестре, душама младих по
светојустиновском завету – „на голубијим ногама“. Била је нека зима,
почетком потоње деценијепрошлог века, када сам од игуманије Гликерије
добио на дар књигу аввину„Достојевски о Европи и Слоевнству“, и пешке
кренувши за Ваљево, читао је, док је падао снег. Памтим, како да не
памтим, нежност пахуља које влаже листове са неком старинском,
предратном ћирилицом, а из њих огањ речи, светојустиновских, о Европи и
злу западном, о Великом Инквизитору, о папизму горем од атеизма, јер
проповеда унакаженог Христа, али и о красоти Цркве од Истока, о тајни
Аљоше и старца Зосиме, о свему о чему је млада душа, задивљена истином
православне вере, могла само да се пита.
Ако се нехришћани не могу спасити пошто не верују у Христа и нису
примили Крштење, зар се онда неће спасити римокатолици, протестанти и
такозвани „нехалкидонци“? Јер су сви они крштени и верују у Христа као у
Бога.
Свето Писмо директно говори да они који се предају „јереси… неће
наслиједити Царства Божијега“ (Гал. 5:20-21). „Јерес“ не представља
ругање, то је реч која означава повреду догмата вере. Јерес је лаж или о
Богу или о делу спасења које је Он извршио, а пошто је Бог Истина (види
Јн. 14:6, 3:33), а спасење представља сједињење са Богом онда је
јеретику немогуће да се спаси, као што је немогуће да се лаж сједини са
истином.
На земљи се стално води борба између добра и зла. Она је непрекидна
физичка и умна борба против мислених сила палих духова. Веру сачувај,
Господ ће помоћи!
Зашто се противимо вољи Божијој? Зато што смо у рату духовном…
Живот овде на земљи је непрекидна физичка и умна борба. Рат је прво
мислени, па кад више не можемо мислима, онда се обрачунавамо медју
собом. Ми смо у таквом стању на земљи и мислимо да се ми боримо за веру.
Ми као јединке ништа не можемо да учинимо за веру, него само ако се
ујединимо у једно, онда је то снага и моћ.
“Ми смо знали да ће он бити убројан међу свете. Оног тренутка када се то десило, помислио сам: обично ми одлазимо пред иконе светих, молимо им се, тражимо њихов благослов и заступништво, а нисмо их познавали за време њиховог земаљског живота. Старца Гаврила сам познавао, чак сам му урадио и једну операцију. Тај лични однос са светим је веома интересантан. “