АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)
О пустињакy који није носио ципеле
Пустињак Филарет из Каруље није носио ципеле. Због тога су његови табани отврдли, тако да су подсећали на корњачин оклоп. Где год би на гребенима пронашао мало земље, засадио би неку биљку. Узгајао је кромпире, маслачак, купус, салату. То поврће служило му је као храна, а нешто од тога давао је и осталој браћи као милостињу.
Његов дашчани кревет био је увек намештен, јер је он углавном спавао на поду.
То је утврђено тек након његове смрти, јер је испод кревета пронађен комад дрвета који је током кратких периода сна користио уместо јастука.
Будући да је као мирјанин био поручник, каруљски подвижник Филарет напустио је световну славу, достојанство и испразност да би на Светој Гори двадесет година спавао на тлу. Није се разликовао само по љубазности и сладости својих речи него и по подвижништву и добровољном сиромаштву.
Упокојио се у оној истој мантији у којој је и примио монашки постриг. Та одежда је толико пута била закрпљена да првобитна тканина више није ни постојала.
Пред крај свог живота, каруљски подвижник старац Филарет позвао је свог суседа и саподвижника Гаврила да дође и да донесе пијук и лопату.
"Брате, мој крај се приближио. Требало би да се припремим за путовање. Љубави твоје ради, пођимо мало даље од моје каливије."
Придигао се с великим напором. Кад су стигли до једног места међу стенама на којем се налазило мапо земље, старац Филарет је легао: "Овде ће бити мој гроб. Измери га и ископај да би био спреман.
Отац Гаврило је простодушно одмерио земљу и почео да копа. Након отприлике једне седмице, пустињак и ревнитељ врлине, Филарет, утекао је из овог привременог света.
Извор:Духовне Поуке Светих Отаца наших