Одлучиш ли се тако једном за свагда, цео свет ћеш моћи покорити. Смирена љубав је велика сила, од свих најјача, нема јој равне на свету !
Сваког дана и часа, сваког тренутка надгледај себе, да ти изглед буде благо леп.
Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љут, са озлојеђеном душом, и ниси можда ни приметио дете, али је оно тебе видело, и лик твој, ружан и зао, можда је и остао у његовом слабачком и незаштићеном срдашцу. Ти то не знаш, међутим, можда си већ тиме бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и порасти, а све стога што се ниси уздржао пред дететом, јер у себи ниси одгајио пажљиву и делатну љубав.
Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите сво створење Божије и целокупно и сваку мрвицу, сваки листић, сваку зраку Божију волите, волите животиње, волите биље, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар – и тајну ћеш Божију разумети у стварима.
А схватиш ли је једаред, ти ћеш је после неуморно почети познавати све даље и све више, свакодневно, и заволећеш, најзад, сав свет, васцелом и васионом љубављу.
Животиње волите, њима је Бог дао клицу мисли и тиху радост. Немојте им је нарушавати и реметити, не мучите их, не одузимајте им радост, не противите се мисли Божијој. Човече не узноси се, не мисли да си бољи од животиње; оне су безгрешне, а ти са својим величанством, ти само гнојиш земљу својом појавом, на њој траг свој гнојни остављаш после себе, - и то, авај, скоро сваки, сваки између нас !
Децу волите нарочито, јер она су безгрешна као анђели и живе да би нас раздрагала и усрећила; она живе зарад чишћења срдаца наших, као неки путоказ за нас. Тешко ономе ко увреди дете ...
Фјодор Михајлович Достојевски